Zlatara Andrejević

Kada je beogradski zlatar Andreja Andrejević dobio sina Kostu, zaradovao se što će jednog dana svoju umetnost i svoju zlatarsku radnju imati kome da preda. Njega je, pak, u tajne zlatarstva, pre Drugog svetskog rata, uveo čuveni Stojan Oreščanin, u ono doba jedan od najznačajnijih zlatara Balkana. Prva pitanja Kostina i očevi odgovori su: kako je važnija ljubav prema poslu i poštenje nego zarada, kako se lepota kuje i brusi i kako traži celog čoveka i celu porodicu i ceo život. Prvi Kostini pokušaji, zatim više decenija potpune predanosti i – zanat je ispečen. „Da bi se otac ponosio mnome! Da se čast imena ne izbriše!“ U čuvenoj beogradskoj ulici, Bulevaru kralja Aleksandra, u broju 130, smeštena je zlatarska radnja iznad koje već 70 godina blješti firma „Andrejević“.

Njen sadašnji vlasnik, zlatar Kosta Andrejević je tradicionalista i čovek modernog doba: u „umetnost Andrejevića“ uneo je sopstvenu inventivnost, uneo praćenje svetskih kreativnih trendova i nove tehnologije, a i znanje stečeno u italijanskom gradu Vićenci, evropskom ogranku najprestižnije na svetu škole pri Gemološkom institutu Amerike – GIA. Tradicija se nastavlja tako da se porodičnim poslom, juvelirstvom, sada bavi i treća generacija, unuci Andreja i Aleksandar, oboje diplomirani GIA stručnjaci za drago kamenje i dijamante. Malo bismo znali o svojoj prošlosti da nije potrebe čovekove da kuje nakit i da ga poklanja ženi. Nakitom se bogovima obraćalo, zbog dragog kamenja padali su i poljupci i glave… Nema bajke u kojoj se dobrota i ljubav ne nagrađuju draguljima… Oni koji prolaze pored izloga sa znakom „AK“ , u najvećem beogradskom bulevaru, zastaju privučeni svetlucavim vilinskim svetom a da i nisu svesni čarolije.

autor teksta Lidija Kovač